Школски Унеско клуб

„Југ Богдан“

Угоститељско-туристичка школа нашла се, сада већ давне 2006. године, међу двадесет школа из Србије позваних да у својој средини покрену рад Школског Унеско клуба. У Угоститељско-туристичкој школи Школски Унеско клуб „Југ Богдан“ ради од 2006. године; основала га је и до 2010. године њиме је руководила професорка српског језика Грозда Пејчић. Данас клубом руководе професорке Јелена Бјековић, Светлана Пауновић и Нада Лончар.

Федерација Унско клубова Србије данас броји 45 клубова.

Ученици Школе чланови Клуба обележавали су значајне датуме из Унесковог календара а школске 2007/2008. учествовали на Мондијалогу – најмасовнијем светском средњошколском такмичењу и – победили (у Пекингу), што су тада забележили скоро сви српски и неки страни медији. Школске 2009/2010. године чланови клуба учествовали су на конференцији Европског научног парламента (ESP – European Science Parliament) у Ахену (Немачка) која је за тему имала воду („Вода није само кап“), а школске 2011/2012. године на међународној конференцији Модела Уједињених Нација (МУН) у словачком граду Жилини.

Осим међународних активности, у оквиру рада клуба ученици Угоститељско-туристичке школе имају прилику да се упознају са значајним културно-историјским споменицима и местима, како у Београду тако и у Србији (Винча, Земун, Лепенски вир, Голубачка тврђава, Сремски Карловци, Смедеревска тврђава...).

Захваљујући овим активностима Школи је, преко Српске Унеско федерације, крајем школске 2008/2009. године понуђено да постане придружена школа Унеска. Поступак је спроведен изненађујуће брзо и већ у септембру 2009. стигло је обавештење да се Угоститељско-туристичка школа нашла у светској породици Унескових придружених школа. Сертификат је г. директору др Милијанку Портићу уручила председница Српске федерације гђа Милица Дромњаковић, током прославе Дана школе.

Шта је то придружена школа?

То је школа у којој се посебна пажња посвећује неговању оних вредности за које се залаже Унеско, што, најједноставније речено, значи: неговање свести о постојању култура међусобно различитих а једнако вредних; отвореност за упознавање и разумевање света око нас. То се остварује проучавањем, читањем, сусретима са званичним представницима других земаља, али и непосреднијим активностима: путовањима, посетама вршњацима из других школа, раду у камповима у које долазе средњошколци из различитих земаља.

UNESCO

UNESCO је скраћеница за United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization, или, на српском: Oрганизација за oбразoвањe, науку и културу Уједињених нација.

Организација је основана 1946. с циљем да допринесе миру и сигурности у свету тако што ће подстицати и подржавати сарадњу међу нацијама (кроз образовање, науку и културу) и тиме учинити да се свуда у свету поштују правда, закони, људска права и основне људске слободе.

Сем овога, Унеско је познат и по специфичним пројектима чији је циљ чување светске културне и природне баштине. Прву групу онога што је предмет чувања и заштите чине материјална и природна богатства, другу „меморија света“, а трећу – нематеријална баштина света.

Са територије Србије на Унесковој Листи светске културне баштине налазе се:

  • Петрова црква, изграђена пре 10. века, на Унесковој листи од 1979.
  • Манастир Ђурђеви ступови у месту Врболази, изграђен у 12. веку, на Унесковој листи од 1979.
  • Остаци средњовековног града Раса из 12. века, у месту Бубреговићи, на Унесковој листи од 1979.
  • Манастир Студеница из 12. века, на Унесковој листи од 1986.
  • Манастир Сопоћани из друге половине 13. века, у Дољанима, на Унесковој листи од 1979.
  • Манастир Високи Дечани, изграђен од 1327. до 1335. године, на Унесковој листи од 2004.
  • Црква Богородице Љевишке у Призрену, изграђена од 1306. до 1307, на Унесковој листи од 2006.
  • Манастир Грачаница, из друге деценије 14. века, општина Приштина, на Унесковој листи од 2006.
  • Манастир Пећка патријаршија, изграђен у 18. веку, на Унесковој листи од 2006.
  • Археолошко налазиште из трећег века Гамзиград – Ромулијана, на Унесковој листи од 2007.

У „меморији света“ налази се архива Николе Тесле и, однедавно, Мирослављево јеванђеље.

У нематеријалну баштину сврстава се чување заната, специфичних народних инструмената, начина певања и играња.

Рад Школског Унеско клуба